Simbolična slikaKanada razmatra carinsku odmazdu dok efektivna američka carina na kineske proizvode ostaje nepromenjena
Vašington je pojačao svoje trgovinske mere protiv Kanade, a pokrajinsko rukovodstvo Ontarija vrši pritisak na federalnu vladu da uzvrati koristeći naftu, električnu energiju i potašu kao polugu, dok Otava još nije donela odluku o odgovoru. Paralelno, prosečna ponderisana američka carina na kinesku robu ostala je otprilike nepromenjena uprkos ponovljenim pretnjama iz Bele kuće, prema navodima Njujork tajmsa. Oba toka uklapaju se u treći američki carinski režim za manje od godinu dana, sada zasnovan na Odeljku 301 Zakona o trgovini.
Kanada Kina Sjedinjene Države
Šta se dogodilo
Njujork tajms izveštava o dva razvoja događaja u istom trgovinskom sukobu. Prvo, Sjedinjene Države su pojačale svoje ekonomske mere protiv Kanade. Kao odgovor, pokrajinski lideri u Kanadi — najistaknutije vlada Ontarija — pozivaju federalnu vladu u Otavi da uzvrati, ukazujući na tri konkretne poluge: naftu, električnu energiju i potašu, sve izvozne proizvode od kojih delovi američkog tržišta zavise. Kanadska federalna vlada nije najavila protivmeru i opisuje se kao da i dalje odmerava sledeće korake; nikakav paket odmazde, spisak ciljane robe ili vremenski okvir nisu objavljeni u dostupnom materijalu. Drugo, i odvojeno, ukupna prosečna ponderisana carina na kinesku robu koja ulazi u Sjedinjene Države ostala je otprilike ista uprkos pretnjama koje je izneo predsednik SAD. Drugim rečima, najavljena eskalacija protiv Kine dosad se nije pretočila u znatno više efektivno carinsko opterećenje na kineski uvoz. Šire okruženje čini carinski režim opisan u kontekstu teme: carine od 10% do 12,5% na više od 60 privreda stupile su na snagu u 00:01 u petak, usklađene sa istekom univerzalne carine od 10% koju zamenjuju, dok se Bela kuća sada oslanja na Odeljak 301 Zakona o trgovini — treći američki carinski režim za manje od godinu dana, koji već izaziva tužbe.
Strane
Pozicija Vašingtona, kako se odražava u izveštavanju, jeste eskalacija: pooštrava mere protiv Kanade dok javno preti Kini. Pozicija Otave jeste namerno odlaganje — federalna vlada odmerava opcije umesto da korak po korak prati eskalaciju, i nikakva odluka nije saopštena. Pokrajinska vlada Ontarija zauzima suprotan stav unutar Kanade: tvrdi da Kanada raspolaže konkretnom polugom u izvozu energije i đubriva i da bi trebalo da je iskoristi, imenujući naftu, električnu energiju i potašu. To je unutrašnje kanadsko neslaganje oko vremena i instrumenata, a ne oko toga da li su američke mere neprijateljske. Sopstveni odgovor Pekinga nije zastupljen u dostupnim izvorima; ocena da je Kina dobro prošla kroz trgovinski rat jeste tumačenje Njujork tajmsa zasnovano na carinskim podacima, a ne kineska izjava. Nijedan direktan citat bilo koje vlade nije priložen uz ove izvore, tako da su gore navedeni stavovi pozicije onako kako ih sažima izveštavanje.
Šta je novo
Do sada je priča u ovoj temi bila sam carinski režim i njegov pravni temelj: stope od 10% do 12,5% koje zamenjuju univerzalnu carinu od 10% bez prekida u pokrivenosti, i prelazak na Odeljak 301 kao pravni osnov nakon što su ranija ovlašćenja osporena na sudu. Novina je da se fokus pomera sa arhitekture režima na njegove neujednačene rezultate. Na kanadskom frontu, pritisak sada teče naviše, od pokrajine ka federalnoj prestonici, sa imenovanim instrumentima odmazde na stolu po prvi put. Na kineskom frontu, novi element je merenje, a ne najava: nakon meseci pretnji, ponderisana prosečna carina na kinesku robu jedva da se pomerila, što eskalaciju protiv Pekinga preokreće u retorički glasnu, ali za sada ekonomski ravnu.
Šta bi moglo da usledi
Jedna mogućnost je da Otava usvoji neku verziju pokrajinskog predloga i ograniči ili oporezuje tokove energije ili potaše ka jugu. To bi podiglo troškove inputa za američke rafinerije, komunalna preduzeća i farmere, i stavilo bi na probu da li kanadska poluga u sirovinama nadoknađuje njenu zavisnost od američkog tržišta. Drugi put jeste da federalna vlada nastavi da se uzdržava, tražeći pregovore ili čekajući da sudski sporovi po Odeljku 301 razjasne na čemu američke mere mogu pravno da počivaju, što bi ostavilo spor otvorenim, a kanadske izvoznike izloženim. Treći uključuje Kinu: ako se efektivno carinsko opterećenje na kinesku robu i dalje ne bude pomeralo, u Vašingtonu bi mogao da naraste pritisak da se ili zatvori jaz između najavljenih i primenjenih carina, ili da se sprovođenje usmeri na partnere kod kojih se mere pokazuju lakšim za uvođenje.
United States: Escalates tariff measures against Canada and maintains threats against China under the new Section 301 regime.
Canada: The federal government is still weighing its response, while Ontario's provincial leadership pushes for retaliation using oil, electricity and potash.
China: No statement in the available sources; reporting notes its effective tariff burden has barely changed despite US threats.