Simbolična slikaSaudijsko obogaćivanje uranijuma uz odobrenje SAD ponovo budi strah od trke u naoružanju na Bliskom istoku
Odluka Vašingtona da dozvoli Saudijskoj Arabiji da vodi program obogaćivanja uranijuma ponovo je pokrenula upozorenja o trci u nuklearnom naoružanju na Bliskom istoku. Rijad nije isključio izgradnju oružja ako to učini Iran, ali njegove nuklearne ambicije počivaju i na decenijama starim ekonomskim proračunima o zavisnosti od nafte, budžetskim deficitima i rastućoj potražnji za električnom energijom. Sporazum o saradnji, najavljen zajedno sa finansijskim paktom vrednim 15 milijardi dolara, i dalje je u fazi najave, a ne sprovođenja.
Izrael Iran Saudijska Arabija Sjedinjene Države
Šta se dogodilo
Sjedinjene Države pristale su da dozvole Saudijskoj Arabiji da vodi program obogaćivanja uranijuma u okviru sporazuma o civilnoj nuklearnoj saradnji, koji je najavio predsednik SAD, zajedno sa finansijskim paketom od 15 milijardi dolara. Oba koloseka i dalje su u fazi najave, a ne sprovođenja. Komponenta obogaćivanja ponovo je pokrenula dugogodišnje strahove od trke u nuklearnom naoružanju u regionu. Saudijske nuklearne ambicije sežu decenijama unazad i delom počivaju na ekonomiji: sirova nafta činila je 40% bruto domaćeg proizvoda kraljevine u 2022. godini, a zemlja je zabeležila budžetske deficite u svim osim jednoj od poslednjih deset godina, dok istovremeno sprovodi skupe planove, uključujući velike građevinske projekte i energetski zahtevne centre za veštačku inteligenciju. Rat koji su Sjedinjene Države i Izrael vodili protiv Irana pokazao je rizike ekonomije zavisne od nafte: blokade u Hormuškom moreuzu drastično su smanjile saudijski izvoz nafte, mada stručnjaci navedeni u izveštajima kažu da je skok cena nafte izazvan ratom pomogao da se delimično nadoknadi ekonomska šteta. Rijad se takođe nada da će postati značajan izvoznik uranijumske rude, ali nije jasno da li su njegova ležišta dovoljno bogata ili dostupna da bi bila ekonomski značajna. Obogaćeni materijal, bilo iz domaćeg rudarstva ili uvoza, mogao bi da pokrije rastuće domaće potrebe za električnom energijom i oslobodi više nafte i gasa za izvoz. U okviru programa Vizija 2030, najavljenog pre deceniju, i obećanja iz 2021. da će polovina električne energije do 2030. dolaziti iz obnovljivih izvora, ciljevi sada deluju nedostižno: manje od 1% saudijske električne energije dolazi iz solarnih i vetroelektrana, dok se gotovo sav ostatak proizvodi iz gasa i nafte, prema podacima Svetskog nuklearnog udruženja.
Strane
Saudijska Arabija predstavlja program kao civilni i ekonomski, povezan sa diversifikacijom u odnosu na prihode od fosilnih goriva, ali prestolonaslednik nije isključio mogućnost izgradnje nuklearnog oružja u budućnosti, naročito ako to prvi učini Iran. Sjedinjene Države su sporazum o saradnji uokvirile uz nastavak pritiska na Teheran da ne izgradi nuklearno oružje, predstavljajući dogovor kao spojiv sa ciljevima neširenja oružja, a ne u suprotnosti s njima. Sopstveni odgovor Irana nije zastupljen u izvorima dostupnim ovde, i nijedna iranska ili izraelska izjava o odobrenju obogaćivanja nije mogla biti potvrđena na osnovu ovog materijala. Klimatski istraživači i aktivisti, navedeni kao kritičari energetskog učinka kraljevine, optužili su Rijad da ometa globalne klimatske samite i blokira sporazume o smanjenju zavisnosti od fosilnih goriva.
Pogled spolja
Jedini spoljni izvor dostupan za ovaj digest jeste brazilski liberalni dnevnik Folha de S.Paulo, koji je preneo izveštavanje Njujork tajmsa. Njegov pristup je objašnjavajući, a ne alarmistički: upozorenja o trci u naoružanju tretira kao neposrednu političku reakciju, dok najveći deo teksta posvećuje nevojnim razlozima zašto bi zemlja sa saudijskim fiskalnim i energetskim profilom želela civilnu nuklearnu energiju. Mediji iz Zaliva, Kine i drugih zemalja Globalnog juga nisu među izvorima ovde, tako da se njihov pristup ne može preneti.
Šta je novo
Do sada je priča bila usredsređena na samu najavu — sporazum o civilnoj nuklearnoj saradnji plus finansijski pakt od 15 milijardi dolara, oba još uvek nesprovedena. Ono što se promenilo jeste fokus na sam element obogaćivanja, koji ovaj aranžman razlikuje od uobičajene civilne nuklearne saradnje i koji je izazvao upozorenja o širenju oružja. Okvir događaja takođe se poziva na obaveštajne procene SAD koje novo iransko rukovodstvo opisuju kao otvorenije za naoružavanje; ta procena nije detaljno obrazložena u dostupnom izvornom materijalu i ovde je treba tretirati kao nepotvrđenu.
Šta bi moglo da usledi
Jedan mogući tok jeste da sporazum pređe iz faze najave u fazu pregovaranog sprovođenja, uz detaljno definisane uslove obogaćivanja, mere zaštite i inspekcijske aranžmane — faza u kojoj bi jaz između civilne proizvodnje goriva i sposobnosti relevantne za oružje postao konkretan i sporan. Drugi je da se dogovor zaustavi ili ponovo pregovara pod domaćim ili saveznim pritiskom u Vašingtonu, ostavljajući saudijsku energetsku diversifikaciju zavisnom od sadašnjeg mešavine obnovljivih i fosilnih izvora, gde solarna i vetroenergija i dalje čine manje od 1% proizvodnje struje. Treći je da Iran i druge države u regionu odgovore na odobrenje prilagođavanjem sopstvenih nuklearnih pozicija, u kom slučaju bi upozorenja o trci u naoružanju iznesena sada prešla iz projekcije u pitanje politike.
Saudi Arabia: Presents enrichment as a civilian energy and diversification project, while declining to rule out nuclear weapons if Iran acquires them.
United States: Frames the cooperation agreement as compatible with continued pressure on Iran not to build a nuclear weapon.
Takođe uključeni
Vredi pročitati
Izvori