Simbolična slikaEbola epidemija u Kongu bliži se broju od 3.000 slučajeva, broj mrtvih premašio 1.300
Epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo narasla je na 2.973 potvrđena slučaja i 1.309 smrtnih ishoda, prema vladinim podacima objavljenim u subotu. Izbijanje bolesti, izazvano retkim sojem Bundibugyo za koji ne postoji odobrena vakcina ni terapija, sada je zahvatilo 48 zdravstvenih zona, s aktivnim prenošenjem virusa koje se nastavlja u 47 od njih. Praćenje kontakata ostaje daleko ispod nivoa koji zdravstveni zvaničnici smatraju neophodnim za zaustavljanje širenja.
University of Oxford
Šta se dogodilo
Vladini podaci objavljeni u subotu, koji obuhvataju period zaključno sa četvrtkom, pokazuju da je epidemija ebole u Demokratskoj Republici Kongo dostigla 2.973 potvrđene zaraze i 1.309 smrtnih slučajeva, što je stopa smrtnosti od oko 44 odsto. Prema tim podacima, 540 pacijenata je ozdravilo, dok ih se 766 i dalje nalazi u bolnicama ili izolaciji. Zdravstveni zvaničnici saopštili su da je praćenje kontakata obuhvatilo 73,9 odsto identifikovanih kontakata, znatno ispod raspona od 90 do 95 odsto koji se generalno smatra neophodnim za prekid prenošenja. Epidemija je zvanično proglašena 15. maja, nakon što su se slučajevi pojavili u severoistočnoj provinciji Ituri, koja ostaje epicentar i beleži najveći broj zaraza i smrtnih slučajeva. Slučajevi su od tada potvrđeni i u provincijama Severni Kivu, Južni Kivu, Haut-Uele i Čopo. Ovo je 17. epidemija ebole u toj zemlji otkako je virus tamo prvi put identifikovan 1976. godine. Reč je o relativno retkom virusu ebola Bundibugyo, za koji zdravstveni stručnjaci veruju da je kružio nedeljama pre otkrivanja. Za razliku od češćeg soja Zair, za Bundibugyo ne postoji odobrena vakcina niti odobrena terapija; pacijenti dobijaju potpornu negu, dok se nastavljaju klinička ispitivanja terapije monoklonskim antitelom, antivirusnog leka remdesivir i eksperimentalne vakcine ChAdOx1 BDBV Univerziteta Oksford, koja su sva počela ranije tokom epidemije. Istraživači citirani u izveštaju kažu da se epidemija u prvim mesecima širila brže nego izbijanje ebole u Zapadnoj Africi 2013–2016. godine, koje je zarazilo više od 28.000 ljudi i usmrtilo preko 11.000.
Pogled spolja
Jedini dostupan izvor za ovaj izveštaj jeste turski, državi bliski list Daily Sabah, koji se oslanja na agencijski materijal. Epidemiju prikazuje pre svega kao priču o javnom zdravlju i kapacitetima za odgovor, a ne kao političku priču, naglašavajući brzinu ranog širenja u poređenju sa izbijanjem u Zapadnoj Africi i strukturne uslove u istočnom Kongu koji otežavaju odgovor: dugotrajni oružani sukob, raseljavanje stanovništva, slabu zdravstvenu infrastrukturu i stalno kretanje ljudi između zajednica. Ti uslovi, navodi izveštaj, otežavaju nadzor, praćenje kontakata, izolaciju pacijenata i bezbedne pogrebne prakse. Za ovaj pregled nisu bili dostupni izvori iz same regije, iz multilateralnih zdravstvenih tela niti iz vlada donatora, tako da se ovde ne mogu predstaviti suprotstavljene ocene odgovora na epidemiju.
Šta je novo
Najnovija promena je geografska, a ne statistička: prethodno nezahvaćena zdravstvena zona u provinciji Haut-Uele prijavila je slučajeve zaraze, čime je broj pogođenih zdravstvenih zona porastao na 48, od kojih 47 i dalje ima aktivno prenošenje. To širenje dolazi više od dva meseca nakon što je epidemija proglašena 15. maja, i ukazuje na to da porast broja slučajeva traje uprkos mesecima rada na suzbijanju. Podatak o praćenju kontakata od 73,9 odsto ostaje najjasniji objavljeni pokazatelj jaza između trenutnog odgovora i obuzdavanja bolesti. U međuvremenu nije odobrena nijedna nova vakcina ili terapija za soj Bundibugyo; ispitivanja koja su počela ranije tokom epidemije i dalje su jedini put ka specifičnoj intervenciji.
Šta bi moglo da usledi
Ako se prenošenje virusa nastavi sadašnjim tempom, a obuhvat praćenja kontakata ostane blizu tri četvrtine identifikovanih kontakata, broj obolelih bi nastavio da raste, a dodatne zdravstvene zone mogle bi da prijave svoje prve slučajeve, čime bi se epidemija proširila dublje u provincije koje su do sada beležile ograničeno širenje. Alternativno, porast praćenja kontakata ka nivou od 90 odsto, uz strože mere izolacije i pogrebne prakse, mogao bi da uspori lance prenošenja u Ituriju, čak i dok periferne zone nastavljaju da prijavljuju slučajeve. Treći put vodi kroz klinička ispitivanja: rezultati studija monoklonskog antitela, remdesivira ili vakcine ChAdOx1 BDBV mogli bi da promene koje su terapije i preventivne mere dostupne za soj Bundibugyo, iako izvor ne navodi vremenski okvir ni za jedno od toga. U svakom slučaju, bezbednosna situacija u istočnom Kongu ostaje promenljiva koju izveštavanje identifikuje kao najverovatniju odrednicu toga da li timovi za odgovor mogu da funkcionišu.
Vredi pročitati
Izvori