Simbolična slikaEndi Bernam preuzima dužnost premijera Ujedinjenog Kraljevstva
Endi Bernam je 20. jula preuzeo dužnost premijera Britanije, prvi premijer sa severa Engleske od Harolda Vilsona pre pola veka. Njegova prva nedelja donela je vraćeni plafon cene autobuske karte od 2 funte, sniženje PDV-a na kućnu struju i podružnicu Downing Streeta u Mančesteru. Kritičari sa britanske desnice i među smenjenim ministrima nazivaju te mere nefinansiranim i gestikularnim; rane ankete pokazuju da ih birači pozdravljaju.
Ujedinjeno KraljevstvoLabour PartyThames Water
Šta se dogodilo
Endi Bernam je 20. jula preuzeo dužnost premijera Ujedinjenog Kraljevstva, naslednivši Kira Starmera. On je prvi premijer sa severa Engleske od Harolda Vilsona, pre pedeset godina; odrastao je u Kalčetu, predgrađu Voringtona između Mančestera i Liverpula, bio je poslanik Radničke stranke za Li, a najskorije gradonačelnik Mančestera. U prvim danima vratio je plafon od 2 funte za autobusku kartu i smanjio PDV na kućne račune za struju, sniženje koje The American Conservative procenjuje na oko 40 funti manje na prosečnom godišnjem računu za grejanje od 1.600 funti, odnosno najviše 1 funtu nedeljno. U petak je otvorio „No 10 North“ u Mančesteru, predstavljen kao prvi korak u preusmeravanju moći dalje od Vestminstera. I sniženje PDV-a i napuštanje Starmerove šeme digitalnog identiteta, koja treba da ga finansira, potvrđeni su u izveštajima; ministri iz Starmerovog doba uklonjeni su iz vlade. Džon Hili, koji je prošlog meseca podneo ostavku na mesto ministra odbrane zbog neuspeha da se finansira Investicioni plan za odbranu od 28 milijardi funti, novi je kancelar. Neispunjena obećanja uključuju rashode za odbranu od 2,7 odsto BDP-a do kraja 2030, 1,5 miliona kuća za tri godine i nacionalizaciju nesolventnog komunalnog preduzeća Thames Water.
Strane
Bernam kaže da će „vratiti osnovne životne potrepštine pod jaču javnu kontrolu kako bi ponovo postale pristupačne“ i rane mere opisuje kao „predah“ za domaćinstva, deo obećanja o „dobrom rastu u svakom poštanskom broju“. Neoliberalizam naziva „pogrešnim skretanjem“, poistovećuje se sa „autentičnom“ Radničkom strankom i izjavio je da je poništavanje devastacije britanskih industrijskih zajednica pod Margaret Tačer prioritet. Smenjeni ministri osporavaju računicu: Daren Džouns tvrdi da sniženje PDV-a nije finansirano, budući da je i sama šema digitalnog identiteta koju ono zamenjuje trebalo da bude plaćena iz nespecifikovanih ušteda. Većina desno orijentisanih britanskih medija, prema listu The American Conservative, ocenila je njegove najave kao nejasne, neosnovane ili neizvodljive. Investicione kuće koje poseduju Thames Water jasno su stavile do znanja da će se oduprti eksproprijaciji i tražiti nadoknadu. Unutar vlade, ministarka za stanovanje Andžela Rejner nagovestila je da ekonomski uslovi bacaju sumnju na cilj od 1,5 miliona novih stanova. Nasuprot tome, anketa Merlin Strategy za Spectator pokazala je da ogromna većina ispitanika očekuje da će plafoni i sniženja znatno ili delimično poboljšati njihovu svakodnevicu, a u rodnom selu Bernama stanovnici koje je intervjuisao Guardian izrazili su ponos pomešan sa sumnjom da premijer sa severa mnogo toga menja.
Pogled spolja
Jedini nebritanski medij u ovom skupu je američki konzervativni magazin The American Conservative, koji je iste nedelje objavio dva suprotstavljena tumačenja. Jedno tvrdi da Bernam ima malo prostora za manevrisanje pred nadolazećom fiskalnom krizom, finansiranje naziva „dimom i ogledalima“ i predviđa da će morati da finansira komunalna preduzeća privatnim kapitalom pod strožom javnom kontrolom — pristup iz Blerovog doba koji on osuđuje. Drugo poziva britansku desnicu da prizna da su nejasne početne izjave standard još od Tačerovog doba i da Bernam možda jednostavno dobro vlada političkim zanatom. Oba teksta ga upoređuju sa gradonačelnikom Njujorka Zohranom Mamdanijem kao komunikatorom čija se hrabra obećanja u praksi pokažu skromnim.
Šta je novo
Sam događaj je nov: tranzicija je stara svega nekoliko dana, a ovo je prva ocena Bernama na dužnosti, a ne kao kandidata. Ono što se promenilo tokom prve radne nedelje jeste da su maloprodajne mere stupile na snagu i, čini se, naišle na odjek kod birača, dok su se teža pitanja pojavila skoro istog trenutka — osporavanje finansiranja sniženja PDV-a, sumnja bačena na cilj o stanovanju i nerešeni Investicioni plan za odbranu koji sada leži na stolu kancelara koji je zbog njega podneo ostavku. Očekuje se da će domaći računi za struju ponovo porasti na jesen, što bi poništilo efekat sniženja.
Šta bi moglo da usledi
Plan oko Thames Water prvi je test da li retorika o javnoj kontroli preživljava susret sa bilansom stanja: sporna nacionalizacija stavila bi zahteve za nadoknadu, dug i troškove poslovanja na državu, dok bi dogovorena struktura oslonjena na privatni kapital ličila više na model koji Bernam kritikuje. Fiskalni pritisak je drugi test: ispunjenje obaveze od 2,7 odsto BDP-a za odbranu do 2030. godine bez investicionog plana od 28 milijardi funti podrazumeva ili uštede i prihode pronađene na drugom mestu, ili ciljeve koji će se pomeriti. Politički, dobra volja kupljena malim, vidljivim merama mogla bi se pretvoriti u prostor za teže odluke, ili nestati kako jesenji računi budu rasli, a veća obećanja poput cilja o stanovanju budu smanjivana.