Simbolična slikaPrinosi na obveznice naglo skočili nakon što je Fed zadržao kamatne stope
Američke centralne banke (Federalne rezerve) u sredu su glasanjem 9-3 zadržale ključnu kamatnu stopu nepromenjenom, dok su tri zvaničnika zagovarala povećanje od četvrt procentnog poena. Prinosi na dugoročne državne obveznice potom su zabeležili najoštriji dnevni rast u više od godinu dana, a cene akcija su pale, nakon što je predsednik Kevin Warsh dao malo detalja o tome kako namerava da vrati inflaciju na 2 procenta. Prinosi su ostali povišeni i dan kasnije, dok su rasle kritike sa Wall Streeta i neslaganja unutar same centralne banke.
Sjedinjene DržaveFederal Open Market CommitteeFederal Reserve
Šta se dogodilo
Odbor za operacije na otvorenom tržištu Feda, koji određuje kamatne stope, glasao je u sredu, 29. jula, sa 9 prema 3 glasa da zadrži ciljani raspon na 3,5 do 3,75 procenta, gde se nalazi od početka godine. Tri člana koja su se usprotivila zalagala su se za povećanje od četvrt procentnog poena. U saopštenju je Fed opisao ekonomsku aktivnost kao rast solidnim tempom uprkos povišenoj neizvesnosti, delimično zbog sukoba na Bliskom istoku, i ukazao na rast produktivnosti, kapitalna ulaganja i stabilnu stopu nezaposlenosti. Inflacija ostaje iznad ciljanih 2 procenta, podstaknuta energetskim šokovima usled rata u Iranu. Na svojoj drugoj konferenciji za štampu otkako je preuzeo dužnost u maju, Warsh je insistirao da ne postoji „meki“ inflatorni cilj, ali je rekao da je rast prinosa na obveznice poslednjih nedelja već povećao troškove finansiranja u celoj ekonomiji i da je to Fedu donelo izvesno olakšanje, nagovestivši da referentna kamatna stopa možda nije pravi instrument protiv inflacije. Akcije i obveznice naglo su reagovale: S&P 500 zatvoren je sa padom od 1,5 procenta, Dow Jones Industrial Average sa padom od 2,2 procenta, a Nasdaq Composite sa padom od 1,7 procenta, prinos na 30-godišnje državne obveznice popeo se na 5,22 procenta, najviše od 2007. godine, a dolar je oslabio.
The American Conservative navodi da sadašnji raspon kamatnih stopa datira od januara, dok FAZ navodi decembar 2025. godine.
Pogled spolja
FAZ, izveštavajući iz Nemačke, tumači reakciju tržišta kao strah da bi nedostatak odlučnosti u borbi protiv inflacije sada mogao kasnije prisiliti na mnogo veća povećanja kamatnih stopa. List naglašava rastuće neslaganje unutar Feda i to što Warsh nije rekao kako i kada će postići stabilnost cena.
Šta bi moglo da usledi
Dan kasnije, u četvrtak, 30. jula, prinosi na državne obveznice ostali su povišeni, prema pisanju New York Timesa, koji ovaj obračun opisuje kao nadolazeći šok poverenja između tržišta i centralne banke. Bloomberg prenosi oštru ocenu Wall Streeta, sažetu u rečenici da su reči jeftine, i u komentarima pristup Warsha naziva duboko manjkavim. Warsh se nalazi u procepu između uporne inflacije, koja obično nalaže povećanje kamata, i javno izražene protivljenja predsednika Trumpa daljem podizanju stopa. Fed navodi da takođe prati ulaganja u veštačku inteligenciju, odluke o carinama i imigracionu politiku; naredni sastanak zakazan je za septembar.