Fed zadržava kamatne stope na 3,50 do 3,75 posto, troje zvaničnika glasa za povećanje

Šta se dogodilo

Federalne rezerve su u sredu, nakon dvodnevnog sastanka Odbora za operacije na otvorenom tržištu, saopštile da zadržavaju referentnu kamatnu stopu u rasponu od 3,50 do 3,75 posto. Troje od dvanaest centralnih bankara glasalo je protiv odluke i zalagalo se za malo povećanje kako bi se inflacija držala pod kontrolom, prenosi FAZ. Bazna inflacija, isključujući energiju i hranu, popela se u maju na 3,4 posto prema pokazatelju koji je Fed do sada preferirao, iznad cilja od 2 posto, dok je drugi indikator blago popustio u junu. Na konferenciji za novinare, Warsh je odbacio ideju da je Fed tiho prihvatio viši cilj: „Da naglasim: ne postoji nikakav blaži inflacioni cilj.“ Ukazao je na ono što je nazvao impresivnom otpornošću američke privrede, sa gotovo nepromenjenom nezaposlenošću, stabilnom potrošnjom i upadljivim rastom ulaganja vezanih za širenje veštačke inteligencije. Zvaničnici Feda su nedavni skok inflacije pripisali jednokratnim događajima poput novih carina i rata u Iranu.

The New York Times je izvestio da su troškovi zaduživanja države skočili na dvodecenijski maksimum pre nego što su izgubili zamah nakon odluke o zadržavanju stope; The New York Times je takođe preneo da je dolar pao na najniži nivo u skoro nedelju dana, da je zlato poraslo, a američke akcije pale nakon pauze i eskalacije rata u Iranu.

Pogled spolja

Nemački list FAZ predstavlja podeljeno glasanje kao znak da nekolicini zvaničnika ponestaje strpljenja. Navodi se da je Warsh, pre svoje nominacije, zastupao tezu da revolucija veštačke inteligencije ublažava cenovni pritisak kroz velika povećanja produktivnosti i da to opravdava niže kamatne stope, kao i da je Fed opširno razmatrao da li ulaganja u veštačku inteligenciju umesto toga podstiču inflaciju, s obzirom na to da rastu cene memorijskih čipova i infrastrukture za veštačku inteligenciju. Izražena zabrinutost jeste da inflaciona očekivanja mogu da isklize i da produženo odstupanje od cilja nagriza kredibilitet Feda.

Šta bi moglo da usledi

Neslaganje troje zvaničnika čini da će se na sledećem sastanku odlučivati o pravcu politike, a ne samo potvrđivati već zauzet stav. Warshova izričita posvećenost cilju od 2 posto, uz baznu inflaciju od 3,4 posto, ostavlja Fed u poziciji da brani jaz koji mesecima nije uspeo da zatvori. Investitori u obveznice tu neizvesnost direktno ugrađuju u cene: The New York Times je citirao Torstena Sloka iz Apolla, koji je opisao „jo-jo“ tržište obveznica podstaknuto novom ćutnjom Feda, i preneo da su tržišta bila spremna za jedan od najneizvesnijih dana Feda u poslednjih nekoliko godina. Da li će se carine i rat u Iranu i dalje tretirati kao jednokratni šokovi, i da li će ulaganja u veštačku inteligenciju na kraju podići ili sniziti cenovni pritisak, oblikovaće i sledeći glas odbora i kretanje prinosa na dugoročne državne obveznice.