Iran preti odgovorom nakon što je ukrajinski udar na teretni brod na Kaspijskom jezeru usmrtio mornara

Šta se dogodilo

Ukrajinske snage izvele su u subotu, 25. jula, udare velikog dometa na brodove na Kaspijskom jezeru. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je istog dana da je pogođen iranski trgovački brod, da je brod eksplodirao, da je jedan član posade poginuo, a nekoliko drugih povređeno. Iranski izvori identifikuju brod kao teretni brod Anna, a poginulog mornara kao Nimu Moradija, starog 23 godine, iz lučkog grada Bandar Anzali, na, kako iranski mediji navode, njegovom prvom komercijalnom putovanju.

Obe strane se slažu oko rute: brod je putovanje započeo u ruskom regionu Astrahan i plovio je ka Bandar Anzaliju. Iranski ambasador u Moskvi, Kazem Đalali, izjavio je da je iranski konzulat u Astrahanu bio uključen i da su ruske vlasti pomogle u evakuaciji posade.

Predsednik Volodimir Zelenski javno je potvrdio da je Ukrajina postigla, kako je rekao, „veoma snažne rezultate“ udarima velikog dometa na Kaspijskom jezeru, protiv brodova korišćenih za vojni teret koji uključuje Iran, kao i protiv jednog ratnog broda, ne navodeći konkretan brod koji je pomenuo Teheran. Ukrajinska Služba bezbednosti (SBU) saopštila je na Telegramu da su udari dronovima pogodili teretne brodove pod međunarodnim sankcijama koji se koriste za prevoz vojnog tereta između Irana i Rusije.

Iran je pozvao ukrajinskog otpravnika poslova u Teheranu na razgovor. Ministar spoljnih poslova Abas Aragči telefonski je razgovarao sa šeficom spoljne politike EU Kajom Kalas i ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejem Lavrovom i izjavio da napad „ne može proći bez odgovora“.

Strane

Teheran napad naziva zločinom protiv civilnog broda i otvorenim kršenjem Povelje UN-a. Aragči je optužio Ukrajinu da postupa „po nalogu Izraela kako bi uvukla Evropu u svoj rat“ i nazvao ukrajinskog predsednika „parazitom“. Portparol Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bakaji rekao je da je čin nezakonit i avanturistički i da će njegove posledice „sigurno biti nepredvidive“. Ambasador Đalali je otvoreno izjavio da, uprkos određenim tvrdnjama, brod nije prevozio nikakav vojni teret, i naveo da svaka odluka o odgovoru, uključujući vojne mere, počiva na iranskom rukovodstvu. Parlamentarci su otišli i dalje: zamenik predsednika parlamenta Hamid-Reza Hadži Babaei upozorio je na „odgovor koji će izazvati kajanje“, a šef komisije za nacionalnu bezbednost Ebrahim Azizi nazvao je udar „pogrešnom procenom“.

Kijev operaciju predstavlja kao presretanje snabdevačke linije, a ne kao napad na Iran. Ukrajina od 2022. optužuje Teheran da isporučuje hiljade dronova Shahed korišćenih protiv ukrajinskih gradova, a Zelenski je dodatno tvrdio da ruski satelitski snimci zaliva i tamošnjih američkih objekata stižu do Irana od početka jula. Iransko Ministarstvo spoljnih poslova u potpunosti odbacuje tu premisu, tvrdeći da se Iran nikada nije mešao u sukob Rusije i Ukrajine.

Moskva se svrstava uz Teheran. Lavrov je izrazio saučešće zbog smrti mornara i, prema ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, naglasio potrebu da se okonča takva „avantura kijevskog režima“. Đalali je rekao TASS-u da su ruska i iranska ministarstva spoljnih poslova i odbrane u stalnom kontaktu povodom incidenta.

Pogled spolja

Mediji van strana u sukobu ovaj slučaj uglavnom tumače kao spajanje dva rata. Wall Street Journal u naslovu navodi da se dva rata sustižu na Kaspijskom jezeru dok Ukrajina gađa iransku snabdevačku liniju ka Rusiji. Turski Daily Sabah predstavlja to kao udar koji preti otvaranjem novog fronta u iranskom ratu i beleži iransku pretnju „nepredvidivim“ posledicama. Katarska Al Jazeera prenosi upozorenja o odmazdi zajedno sa navedenim ukrajinskim ciljevima i iranskim poricanjem, i podseća da je Kijev slao vojno osoblje u zalivske države da pomogne u presretanju dronova Shahed. Francuski Le Monde ovo prati u okviru svog live bloga o ratu na Bliskom istoku, primećujući da Aragči nije dao detalje o tome šta bi odgovor podrazumevao.

Šta je novo

Ranija faza ove teme bilo je ukrajinsko priznanje da je pogodila brodove na Kaspijskom jezeru koji su, prema Kijevu, prevozili iranske komponente za dronove i rakete namenjene Rusiji. Novo je to što je spor prešao sa tvrdnji o teretu na smrtni slučaj i eksplicitnu pretnju. Iran sada ima imenovanu žrtvu, diplomatski je eskalirao pozivajući ukrajinskog izaslanika na razgovor i telefonirajući Kalasovoj i Lavrovu, i prešao je od osude ka izjavama da zadržava pravo na odgovor. Iranski komentari su takođe novo podeljeni u javnosti: dok parlamentarci obećavaju odmazdu, bar jedan široko citiran glas sa društvenih mreža, koji navodi Tehran Times, upozorio je da ne treba otvarati „severni front“.

Šta bi moglo da usledi

Iran bi mogao zadržati stvar u diplomatskom kanalu koji je otvorio, vršeći pritisak na Savet bezbednosti UN i Evropsku uniju da osude napad i tražeći odštetu, dok bi najavljeni odgovor ostao neodređen. To bi bio test da li će Brisel, direktno oslovljen preko Kalasove, tretirati udar kao ukrajinsko vojno pitanje ili kao incident u okviru rata na Bliskom istoku.

Alternativno, Teheran bi mogao postupiti po upozorenjima svog parlamenta i ministarstva spoljnih poslova, čime bi se sukob proširio na more koje je do sada ostajalo van oba rata i uvukao bi obalne države i plovni pravac ka Astrahanu.

Ukrajina bi takođe mogla nastaviti da gađa kaspijski koridor ako i dalje tvrdi da sankcionisani brodovi prevoze vojni teret, što bi ostavilo Rusiju da balansira između svoje uloge domaćina luke polaska i izjavljene podrške Iranu.