Simbolična slikaFed otvara drugi sastanak pod Warshom dok su tržišta podeljena između zadržavanja i povećanja stope
Američka centralna banka (Fed) u utorak počinje svoj drugi sastanak o monetarnoj politici pod predsednikom Kevinom Warshom, a odluka se očekuje u sredu u 14 časova po vašingtonskom vremenu. Većina investitora očekuje da će kamatne stope ostati na nivou od 3,50%–3,75% peti sastanak zaredom, ali inflacija od 3,5% i nafta koja je ponovo prešla 100 dolara po barelu vratile su povećanje stope u fokus rasprave. Trgovci obveznicama se pozicioniraju za mogućnost povećanja, dok Bela kuća i dalje zahteva smanjenje.
Iran Sjedinjene DržaveFederal Reserve (FOMC)Houthis
Šta se dogodilo
Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) sastaje se u utorak na drugom sastanku o monetarnoj politici otkako je Kevin Warsh preuzeo mesto predsednika američkog Feda. Nakon dva dana sednica zatvorenih za javnost, odluka se očekuje u sredu u 14 časova po vašingtonskom vremenu (18 časova po GMT), nakon čega sledi konferencija za novinare Warsha, prema AFP-u, čiji je izveštaj preneo Daily Sabah. Većina investitora očekuje da ciljani raspon ostane na 3,50%–3,75% peti sastanak zaredom, na osnovu CME-ovog alata FedWatch. Inflacija potrošačkih cena u SAD prošlog meseca usporila je na 3,5% na godišnjem nivou, ali i dalje ostaje znatno iznad Fedovog dugoročnog cilja od 2%, koji nije ostvaren više od pet godina. Neposredna pozadina jeste eskalacija u inostranstvu: od prošle nedelje, intenzivni američki udari na Iran i iranski odgovor na američke saveznike u regionu, zajedno sa pretnjama Huta da blokiraju naftnu rutu kroz Crveno more, gurnuli su referentni fjučers na naftu iznad 100 dolara po barelu, prvi put od kraja maja. Warsha je za tu poziciju izabrao predsednik Donald Tramp, a on je 14. jula svedočio pred Odborom za finansijske usluge Predstavničkog doma.
Strane
Unutar Feda, nekoliko kreatora politike signaliziralo je nestrpljenje zbog uporne inflacije. Guverner Kris Voler (Chris Waller) je prošle nedelje izjavio da centralna banka „mora biti spremna da pooštri monetarnu politiku kako bi sprečila ponavljanje inflacione epizode iz 2021–2022“, dodajući da „strogo posmatranje inflacije dok se ne rastopi pred našim strogim pogledom nije opcija“. Warsh je govorio o „odlučnoj posvećenosti“ stabilnosti cena, ali, prema AFP-u, nije izneo kako namerava to da ostvari; takođe se obavezao da će smanjiti ili ukinuti Fedove smernice za budućnost, tvrdeći da one vezuju kreatore politike za pozicije koje kasnije možda budu morali da menjaju. Neki analitičari tvrde suprotno – da manja transparentnost stvara veću neizvesnost za tržišta. Bela kuća stoji na suprotnoj strani: Tramp je jasno izneo svoj zahtev za nižim kamatnim stopama i, kako AFP navodi, izvršio je nezapamćen pritisak na nezavisno telo koje kreira monetarnu politiku. Na tržištima, Bloomberg izveštava da su trgovci obveznicama na oprezu jer raste rizik od povećanja stope i da Fed suočava sa sve većim pritiskom da podigne stope dok se rizici od rasta cena ponovo pojavljuju. Financial Times ishod predstavlja kao zaista otvoren, postavljajući pitanje da li će Fed povećati kamatne stope na Warshovom drugom sastanku.
Pogled spolja
Izveštavanje van Sjedinjenih Država manje se fokusira na visinu kamatne stope, a više na institucionalno pitanje. Turski medij Daily Sabah prenosi AFP-ov izveštaj u kontekstu očekivanja još jednog zadržavanja stope, ističući i pritisak koji je Tramp izvršio na nezavisnost Feda i način na koji se sukob sa Iranom prenosi na cene energije i pomorsku rutu kroz Crveno more – kanale koji su od direktnog značaja za privrede koje uvoze naftu. Financial Times, pišući iz Londona, tretira povećanje stope kao realnu mogućnost, a ne kao rizik na margini.
Šta je novo
Poslednjih dana priča se uglavnom vrtela oko troškova zaduživanja u SAD na tržištu, a ne oko referentne kamatne stope: prinos na desetogodišnje državne obveznice dostigao je najviši nivo u Trampovom drugom mandatu, što je New York Times pripisao ratu sa Iranom, zabrinutosti zbog državne potrošnje i naglom porastu ulaganja u veštačku inteligenciju. Ono što se promenilo jeste sam pravac rasprave o politici. Nafta koja je prvi put od kraja maja probila granicu od 100 dolara, Volerova izričita spremnost na pooštravanje i Bloombergovo izveštavanje o riziku od povećanja stope pomerili su pitanje sa toga da li će Fed sniziti stope na to da li će ih zadržati ili povećati.
Šta bi moglo da usledi
Ako komitet zadrži stopu na 3,50%–3,75%, kako većina investitora očekuje, pažnja se prebacuje na konferenciju za novinare i na to koliko je Warsh spreman da pruži smernica, s obzirom na njegovu izjavljenu nameru da ih pruža manje; tržišta bi tada morala da cene naredne korake uglavnom na osnovu pristiglih podataka o inflaciji. Povećanje stope, koje trgovci, prema Bloombergu, više ne isključuju, bilo bi prvo pooštravanje pod novim predsednikom i direktno bi se sudarilo sa predsednikovim zahtevom za nižim stopama, zaoštravajući spor oko nezavisnosti Feda. Ukoliko sukob sa Iranom nastavi da gura cene energije naviše, a ruta kroz Crveno more ostane pod pretnjom, ukupna inflacija bi mogla dodatno porasti sa 3,5% zabeleženih prošlog meseca, čime bi pitanje pooštravanja ostalo otvoreno i na narednim sastancima.