Zelenski posećuje novog britanskog premijera pred razgovore u Beloj kući dok se rok za američku pomoć produžava do 2029.

Šta se dogodilo

Zelenski se sastao sa novim britanskim premijerom Endijem Bernamom u britanskoj pomorskoj bazi u ponedeljak, 27. jula. Bio je prvi strani lider kojeg je Bernam ugostio otkako je 20. jula preuzeo dužnost kao naslednik Kira Starmera, prenosi Politika.

Prema Politici, dvojica lidera su se sastali sa oko 200 ukrajinskih vojnika i mornara koji su prethodne tri nedelje proveli na vežbi „Sea Breeze“, koja je obuhvatila pomorsku bezbednost, protivminsko delovanje i pripremu za buduće zadatke na Crnom moru, a okupila je snage iz 15 država. Jerusalem Post opisuje posetu kao usredsređenu na brifinge o programima obuke ukrajinskih oružanih snaga pod britanskim vođstvom. Politika izveštava da je glavni praktičan rezultat britanska odluka da Kijevu prenese prava intelektualne svojine na sistem elektronskog ratovanja „Stone Cloak“, tehnologiju namenjenu ometanju praćenja aviona ruskom protivvazdušnom odbranom. Uređaji se već koriste u Ukrajini, a prenos prava omogućio bi Ukrajini da ih proizvodi u velikim količinama bez potpune zavisnosti od britanskih isporuka; London planira da istu tehnologiju ugradi u novu generaciju sistema velikog dometa, uključujući krstareće rakete.

U utorak, 28. jula, Zelenski treba da stigne u Belu kuću. Reuters, kako prenosi Rzeczpospolita, izvestio je da je Trampova administracija obavestila Kongres da 400 miliona dolara odobrene pomoći neće biti u potpunosti potrošeno pre kraja fiskalne 2029. Pentagonovo pismo iz maja iznelo je plan potrošnje prema kome novac treba da bude ugovoren u budžetskoj godini koja se završava 30. septembra 2026, a u potpunosti isporučen do 30. septembra 2029. Izvor upoznat sa dokumentom rekao je Reutersu 27. jula da nakon dva meseca sredstva nisu ni isplaćena ni formalno ugovorena. Novac potiče iz Inicijative za bezbednosnu pomoć Ukrajini, koju je Kongres finansirao sa 400 miliona dolara godišnje za fiskalne 2026. i 2027. u zakonu o odbrani usvojenom u decembru 2025.

Strane

London posetu predstavlja kao kontinuitet i kao signal Moskvi. Bernam je pre sastanka izjavio da Ujedinjeno Kraljevstvo stoji rame uz rame sa Ukrajinom, da njegova podrška ostaje nepokolebljiva, da Rusija ne sme sumnjati u britansku odlučnost, i da London neće odustati dok se ne postigne trajni i pravedni mir za Ukrajinu, prenosi Politika.

Kijev u Vašington stiže sa konkretnim spiskom zahteva. Prema izvoru koga navodi Rzeczpospolita, Zelenski će insistirati na hitnim isporukama sistema protivvazdušne odbrane i na finalizaciji sporazuma o dronovima između Ukrajine i Sjedinjenih Država. Očekuje se da će zatim na Kapitol Hilu razgovarati sa svim američkim senatorima i prisustvovati sahrani republikanskog senatora Lindzija Grejama.

Američka pozicija, kako je prenosi ruska državna agencija TASS pozivajući se na CNN, jeste da je izvor iz Bele kuće rekao da je sada vreme da se rat okonča i da Tramp planira da sa Zelenskim razgovara o tekućem mirovnom procesu. Sopstveni okvir Moskve vidljiv je u jeziku koji koristi TASS: Zelenskog naziva šefom „kijevskog režima“ i napominje da se Grejam nalazio na ruskom spisku terorista i ekstremista. Unutar SAD, Rzeczpospolita izveštava da demokrate i deo republikanaca, uključujući neke Trampove saveznike, kritikuju Pentagon zbog kašnjenja, pri čemu dva izvora opisuju raspored kao izuzetno spor za tekući oružani sukob.

Pogled spolja

Mediji van zaraćenih strana dva sastanka tumače različito. Srpska Politika londonsku stanicu tretira prevashodno kao poruku Moskvi, tvrdeći da promena na Daunig stritu treba da pokaže da britanska vojna i politička podrška Kijevu neće oslabiti. Jerusalem Post isti događaj predstavlja usko i tehnički, kao demonstraciju kako obuka pod britanskim vođstvom donosi rezultate na bojnom polju.

Intervencija treće zemlje stigla je iz Kazahstana. Prema snimku koji je objavio ruski novinar Pavel Zarubin, a preneo ruski nezavisni portal Meduza, predsednik Kasim-Žomart Tokajev rekao je Putinu 27. jula da je primio brojne signale iz Sjedinjenih Država i Evrope u vezi sa sukobom i predložio da je možda vreme da se on zamrzne i da se vrati na ono što je nazvao „Istanbulskom formulom 2.0“, koja bi zahtevala garancije velikih sila, uključujući Rusiju. Tokajev je rekao da je koren ovog rata teže razumeti nego koren sukoba Azerbejdžana i Jermenije, pohvalio je Putina što je u razgovorima sa SAD na Aljasci pokazao krajnju diplomatsku fleksibilnost, i rekao da umiranje mladih ljudi mora da se zaustavi. Putin je odgovorio da će Tokajevu detaljno izneti stanje na ukrajinskom frontu.

Šta je novo

U poređenju sa prethodnim danima, niz događaja prešao je iz najave u izvršenje. Bernamov početni period, koji je počeo 20. jula domaćim merama, sada se proširio na spoljnu politiku njegovim prvim ugošćenim stranim liderom i konkretnim prenosom tehnologije naoružanja, a ne opštim obećanjem.

U Vašingtonu, Zelenskijeva poseta više nije samo zakazana stavka: dan u Beloj kući sada obuhvata oba najavljena gosta, pri čemu se od Benjamina Netanjahua očekuje da se usredsredi na Iran, a američka poruka pred sastanak o Ukrajini pomerila se ka okončanju rata. Novo na američkoj strani jeste objavljeni raspored isplate koji se proteže do 2029, prevazilazeći kraj Trampovog mandata 20. januara 2029, i izveštaj da novac još uvek nije ugovoren. Novo na ruskoj strani jeste javni apel saveznog šefa države da se borbe zamrznu.

Šta bi moglo da usledi

Jedan pravac razvoja jeste da sastanak u Vašingtonu proizvede rezultate koje Kijev traži, ubrzani paket protivvazdušne odbrane i potpisani sporazum o dronovima, u kom slučaju sporni raspored od 400 miliona dolara postaje sporedno pitanje, a Kongres pritiska Pentagon zbog ugovaranja, a ne zbog politike.

Drugi je da se razgovori usredsrede na mirovni proces koji opisuje izvor iz Bele kuće, pri čemu se kazahstanski poziv na zamrzavanje i povratak formuli zasnovanoj na Istanbulu u Moskvi tretira kao spoljna potvrda, dok Kijev i London i dalje definišu prihvatljive uslove kao trajni i pravedni mir, ostavljajući dve definicije neusaglašenim.

Treći je da američka pomoć nastavlja da stiže sporo, a evropske prestonice to nadoknađuju prenosom tehnologije poput sistema Stone Cloak, pomerajući težište sa isporuka gotovih sistema ka ukrajinskoj domaćoj proizvodnji, dok se politička rasprava u Vašingtonu nastavlja duž međustranačkih, a ne isključivo partijskih linija.