Udari na obe strane fronta usmrtili civile u Černjigovu i Rostovu na Donu

Šta se dogodilo

U noći uoči nedelje, 27. jula 2026, i tokom narednog dana, obe strane su izvele udare velikog dometa koji su usmrtili civile. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je Rusija na ukrajinsku teritoriju ispalila sedam balističkih raketa i 136 dronova, pogodivši Kijev, Černjigov, Harkov i Zaporožje. Le Monde je preneo izjavu ukrajinske vojske da je tokom naredne noći lansirano 147 ruskih dronova i da je napad nastavljen u ponedeljak ujutru.

U Černjigovu su zvaničnici saopštili da je ruski dron pogodio supermarket, usmrtivši dvoje ljudi, uključujući devetogodišnju devojčicu, i ranivši 25. U Harkovu je jedna osoba poginula, a 16 je zatražilo medicinsku pomoć nakon dnevnog napada dronom, prema rečima gradonačelnika. Avio-bomba je usmrtila jednu osobu i ranila šestoro u Zaporožju, izjavio je oblasni guverner, dok su u Kijevu troje ljudi ranjeni, a izbio je požar na sedmom i osmom spratu jedne stambene zgrade. U Slovjansku je državna kompanija Naftogaz saopštila da su dvoje njenih zaposlenih poginuli dok su pomagali stanovnicima pogođenim ranijim udarom. Al Jazeera je naveo da je broj poginulih na ukrajinskoj strani najmanje šestoro.

Na ruskoj strani, rostovski guverner Jurij Sljusar izjavio je da je ukrajinski napad dronom pogodio Železnodorožni, Proletarski i Lenjinski rejon Rostova na Donu, usmrtivši bračni par i ranivši petoro, dvoje teško, uključujući tinejdžera. Kasnije je saopštio da je broj povređenih osmoro i da su tokom čišćenja šuta pronađena još tri tela, uključujući dete, čime je broj poginulih porastao na petoro. Požari su izbili u jednom privatnom preduzeću, skladištima i kućama; proglašeno je vanredno stanje za oštećene zgrade. Dvanaestoro ljudi, među njima dvoje dece, povređeno je u Belgorodu, oštećen je industrijski objekat u Taganrogu, saobraćaj na Krimskom mostu je obustavljen, a u Sevastopolju je nestalo struje. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći presretnuto 276 ukrajinskih dronova; moskovski gradonačelnik izvestio je o još 28 oborenih 28. jula, ukupno 73 tog dana. U ruski okupiranoj Gorlovki, postavljeni gradonačelnik izjavio je da su četvoro civila poginuli od ukrajinskog drona.

Strane

Kijev udare na ukrajinske gradove naziva namernim. Predsednik Volodimir Zelenski opisao je napad na Černjigov kao „duboko cinični udar dronom na običan supermarket“ i rekao da je reč o „nameravanom ruskom teroru bez ikakvog vojnog opravdanja“. Ukrajina svoje sopstvene duboke udare predstavlja kao ekonomski pritisak, a ne napade na ljude: Zelenski je izjavio da je noćna operacija pogodila izvozni terminal u Rostovskoj oblasti udaljen oko 250 kilometara od fronta, kao i naftna postrojenja u Jaroslavskoj oblasti i Udmurtiji na oko 1.300 kilometara od granice, nazivajući to planom „dalekometnih sankcija“ koji vraća rat u Rusiju.

Moskva koristi ogledalski obrazac. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da su napadi na Rostovsku oblast 25. i 27. jula usmrtili petoro ljudi, uključujući maloletnika, i ranili najmanje 13, osudila ih kao „brutalne terorističke činove“ i pozvala vlade, međunarodne organizacije i nezavisne medije da učine isto, upozorivši da bi ćutanje značilo saučesništvo. Ambasador za posebne poslove Rodion Miroškin povezao je udare sa napadom na odmarališta u Kirilovki na obali Azovskog mora 25. jula, za koji Rusija tvrdi da je usmrtio 12 civila, četvoro njih maloletnika, i ranio 19. Ruski izvori, koje prenosi srpski dnevni list Politika, tvrde da ruske snage preciznim oružjem gađaju samo vojne i odbrambeno-industrijske mete. Al Jazeera napominje da i Moskva i Kijev poriču da gađaju civile.

Pogled spolja

Al Jazeera, iz Katara, dan predstavlja simetrično kao razmenu napada i oslanja se na podatke Ujedinjenih nacija: 1.396 civila ubijeno je i 7.978 ranjeno u Ukrajini u prvih šest meseci 2026, a 250 ubijeno i 1.596 povređeno u Rusiji. Navodi analitičare koji nagli porast na obe strane pripisuju dronovima kratkog dometa, avio-bombama i pojačanim udarima na infrastrukturu, i napominje da su pregovori pod vođstvom Sjedinjenih Država o okončanju sukoba zastali.

Državni srpski list Politika počinje izveštajem ruskog guvernera i okvirom Ministarstva odbrane, a zatim citira Zelenskijevu tvrdnju o pogocima na rusku energetsku infrastrukturu ne presuđujući između njih. Poljski konzervativni dnevnik Rzeczpospolita istu noć prenosi uglavnom kao ukrajinske dronove koji duboko gađaju Rusiju i beleži treći dron oboren nad Crnim morem od strane rumunskog aviona F-16, smeštajući rizik prelivanja na teritoriju NATO-a u taj okvir.

Šta je novo

U poređenju sa prethodnim danima, kada se izveštavanje uglavnom bavilo ruskim balističkim raketnim udarima na Kijev, Harkov i Zaporožje i napadima koji su ometali luke Odese, razmena je u smislu žrtava postala vidljivo dvosmerna. Broj žrtava u Rostovu revidiran je naviše tokom dana, sa dvoje poginulih na petoro dok je čišćen šut, a Belgorod, Taganrog, Sevastopolj i Krimski most bili su pogođeni iste noći. Novo je i obim koji je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, 276 presretnutih dronova u desetak regiona i dva mora, kao i ponovljena presretanja na prilazima Moskvi 28. jula. Diplomatski, rusko Ministarstvo spoljnih poslova prešlo je sa lokalnih izjava na eksplicitan apel za međunarodnu osudu, povezujući Rostov sa napadom u Kirilovki 25. jula.

Šta bi moglo da usledi

Jedan pravac razvoja jeste nastavak uzajamne eskalacije dubokih udara, pri čemu Ukrajina proširuje napade na rafinerije, terminale i logistiku daleko od fronta, a Rusija odgovara raketnim i dronovskim salvama na ukrajinske gradove i infrastrukturu, održavajući broj civilnih žrtava na obe strane na nivou koji je UN zabeležio za 2026.

Drugi je pomeranje spora na diplomatsko polje, gde se Moskvin poziv vladama i međunarodnim organizacijama da osude udare na Rostov sudara sa Kijevljevim insistiranjem da su njegove mete ekonomske i vojne, ostavljajući trećim državama i telima UN-a da odmeravaju suprotstavljene navode o žrtvama koje nijedna strana ne može nezavisno da proveri.

Treći je da pritisak nagomilanih gubitaka utiče na zastale pregovore pod vođstvom Sjedinjenih Država, bilo kao argument za njihov nastavak, bilo kao dokaz da obe prestonice i dalje očekuju više od udara nego od razgovora. Ponovljeni upadi dronova blizu vazdušnog prostora NATO-a, poput presretanja prijavljenog nad Crnim morem, mogli bi takođe dublje uvući susedne države u bezbednosnu kalkulaciju.