Ukrajinski udari dronovima pogodili naftno postrojenje u Udmurtiji, komunalne sisteme na Krimu i kazahstanski izvozni pravac

Šta se dogodilo

Ujutru 27. jula 2026. dronovi su pogodili rusku Udmurtsku Republiku. Guverner Aleksandar Brečalov izjavio je da protivvazdušna odbrana odbija „najmasovniji napad u skorije vreme“, da je Iževsk među pogođenim gradovima i da preliminarni podaci ne pokazuju povređene. Nezavisni Telegram kanal Astra, pozivajući se na fotografije i snimke svedoka, naveo je da je pogođeno skladište goriva Rosrezerva, postrojenje Prioritet; ovo ostaje nepotvrđeno i nema zvaničnog izveštaja. Wildberries je evakuisao osoblje iz svog sortirnog centra i logističkog kompleksa u Sarapulu, a napad na te objekte nije prijavljen.

Zelenski je izjavio da su ukrajinske snage izvele udare velikog dometa na naftna postrojenja u Udmurtiji i Jaroslavskoj oblasti. Rafinerija u Jaroslavlju ima prerađivački kapacitet od 15 miliona metričkih tona godišnje, oko 300.000 barela dnevno, prema podacima agencije Reuters. Guverner Jaroslavske oblasti Mihail Evrajev izjavio je da je u tom napadu jedna osoba povređena, a oštećene su kuće i vozila. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je protivvazdušna odbrana tokom noći oborila 276 dronova; udari u Rostovu na Donu oštetili su stambene zgrade, usmrtivši petoro, a ranivši osmoro ljudi, dok je napad dronom u centru Belgoroda povredio 12 osoba.

Dvadeset četvrtog jula dronovi su oštetili skladišne komplekse Wildberries u Šušarima i Utkinoj Zavodu kod Sankt Peterburga, kao i objekte na Krimu i u Lenjingradskoj oblasti, bez prijavljenih povreda. Na terminalu Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma kod Novorosijska, utovar je obustavljen nakon ponovljenih napada dronovima na tankere. Kazahstansko Ministarstvo energetike saopštilo je 23. jula da su proizvođači privremeno smanjili proizvodnju; Reuters, pozivajući se na izvor iz industrije, naveo je da je proizvodnja 26. jula iznosila oko milion barela dnevno, u odnosu na junski prosek od 2,16 miliona. I konzorcijum i ministarstvo potvrdili su 27. jula da su prijem i utovar nastavljeni, uz tankere SEAMAJESTY i MILOS koji su ukrcavali naftu Tengizchevroila, a naftovod Tengiz–Novorosijsk ponovo je pušten u rad.

Strane

Kijev kampanju predstavlja kao ekonomski rat. Zelenski je to naziva planom „dalekometnih sankcija“ za smanjenje sposobnosti Rusije da finansira rat. Denis Štilerman, vlasnik i glavni projektant ukrajinskog izvođača Fire Point, izjavio je novinaru Dmitriju Gordonu da je nova balistička raketa u završnoj fazi testiranja i da bi udari na Moskvu mogli početi „ove jeseni“, uz vojsku koja bira mete za koje očekuje da će od samog početka biti značajne.

Moskva odgovara administrativno, a ne retorički. Potpredsednik vlade Aleksandar Novak izjavio je da će zabrana izvoza benzina za proizvođače i neproizvođače biti produžena do kraja 2026, dok će zabrana izvoza dizela biti ukinuta „kako se tržište oporavlja“. U Jalti je ruskim postavljena uprava počela sa postavljanjem otvorenih kuhinja u dvorištima zgrada bez gasnih priključaka, a prvi zamenik šefa Sergej Olefirenko izjavio je da je nemoguće u jednom danu pokriti više od 1.500 zgrada. New York Times piše da je kampanja zamišljena da pritisne Kremlj da pregovara i da se Moskva ponašala kao da krize nema. Rusko društvo nije jedinstveno: čitaoci Meduze tvrdili su i da su napadi na Wildberries legitiman ekonomski pritisak sa minimalnim brojem žrtava i da su to teroristički napadi na civilnu trgovinu.

Pogled spolja

Turski Daily Sabah, prenoseći sažetak agencije Reuters, ove događaje predstavlja kao tekuću kampanju protiv ruske energetske infrastrukture, a ne kao izolovane incidente, navodeći požar u rafineriji u Tjumenju 25. jula, više od 2.000 kilometara od Ukrajine, petrohemijski kompleks Salavat i rafineriju Afipski 14. jula, Sizranj 12. jula i Saratov 9. jula. Kazahstansko Ministarstvo energetike drži svoje izjave tehničkim, izveštavajući o nastavku utovara i stalnoj koordinaciji sa konzorcijumom i brodarima, bez komentara o padu proizvodnje ili dodeljivanja krivice. TASS napominje da su među akcionarima Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma Rusija preko Transnjefta, Kazahstan preko KazMunayGasa, Chevron, Lukoil, ExxonMobil i zajedničko ulaganje Rosnjefta i Shella, čime se zapadne kompanije nalaze na ruti sada izloženoj udarima.

Šta je novo

Napad na Udmurtiju proširuje domet kampanje dublje u rusku unutrašnjost, nakon udara na Tjumenj dva dana ranije. Prekid rada Kaspijskog cevovodnog konzorcijuma prvi je put da je kampanja dronovima vidljivo smanjila proizvodnju treće zemlje, pri čemu je Kazahstan, jedan od deset najvećih svetskih proizvođača nafte i zavisan od tog konzorcijuma za više od 80 procenata svog izvoza, izgubio više od polovine dnevne proizvodnje pre nego što je utovar nastavljen. Zabrana izvoza benzina, na snazi od 1. aprila i sa rokom isteka 31. jula, sada je pomerena na kraj godine, a izvoz dizela zabranjen je od 8. jula. Jalta je prvi grad na Krimu koji je uspostavio zajedničke kuhinje u dvorištima zbog nestašice struje. U kontekstu teme sa naftom iznad 100 dolara usled poremećaja u Hormuškom moreuzu i Crvenom moru povezanih sa Iranom, drugo usko grlo za izvoz na Crnom moru dodaje se već preusmerenim globalnim tokovima.

Šta bi moglo da usledi

Utovar u Novorosijsku je nastavljen, ali Kaspijski cevovodni konzorcijum kaže da dalje operacije sa teretom zavise od trenutne situacije i potvrđenih rasporeda tankera. Obnovljeni udari mogli bi ponovo obustaviti rad terminala i primorati kazahstanske proizvođače da smanje proizvodnju, uvlačeći vlade akcionara i naftne kompanije dublje u spor u kome nisu strana.

Unutar Rusije, produženje zabrana izvoza pokazuje da se šteta na rafinerijama tretira kao problem snabdevanja, a ne priznaje kao kriza. Ako se udari na rafinerije i skladišta nastave sadašnjim tempom, domaće racionisanje goriva i kvarovi komunalnih sistema, već vidljivi na Krimu, mogli bi se proširiti, dok ruske vlasti odgovaraju lokalnim merama poput zajedničkih kuhinja, a ne javnim ustupcima.

Prelazak sa dronova na balističke rakete, kako ga opisuje Fire Point, promenio bi karakter kampanje ako testovi uspeju u najavljenom roku. Da li će taj pritisak približiti Kremlj pregovorima, kako New York Times kaže da Kijev namerava, ili učvrstiti pozicije obe strane, ostaje otvoreno pitanje.