Dionice CXMT-a skočile oko 470% na debiju trgovanja u Šangaju

Šta se dogodilo

ChangXin Memory Technologies, osnovan 2016. godine u Hefeiju, u istočnoj kineskoj provinciji Anhui, počeo je u ponedeljak sa trgovanjem na STAR tržištu Šangajske berze, odboru koji je modelovan po ugledu na Nasdaq i poznat i kao Odbor za nauku i tehnološke inovacije. Akcije su bile ponuđene po ceni od 8,66 juana (oko 1,3 dolara) i prvu sesiju zaključile su uz rast od 466%, nakon što su tokom dana porasle za oko 470%, prema podacima Associated Pressa i South China Morning Posta.

Taj skok doneo je CXMT-u procenjenu tržišnu vrednost od oko 3,3 biliona juana, odnosno više od 487 milijardi dolara, čime je postala najvrednija kompanija uvrštena na nekoj berzi u kontinentalnoj Kini, kako prenose Associated Press i New York Times. Associated Press opisuje ovu transakciju kao drugu najveću IPO u kontinentalnoj Kini, posle ponude Agricultural Bank of China od 22,1 milijardu dolara u Šangaju i Hongkongu 2010. godine.

Podaci o prihodu se razlikuju: Associated Press ga procenjuje na najmanje 8,6 milijardi dolara, dok South China Morning Post navodi 66,5 milijardi juana, odnosno oko 9,8 milijardi dolara, a Le Monde navodi cifru od 9,8 milijardi evra. CXMT je jedan od najvećih svetskih proizvođača DRAM memorije, koja se koristi u AI serverima, automobilima, pametnim telefonima i ličnim računarima. Prihod kompanije u prva tri meseca 2026. godine dostigao je 50,8 milijardi juana (7,5 milijardi dolara), što predstavlja rast od preko 700% na godišnjem nivou, podstaknut tražnjom vezanom za veštačku inteligenciju.

Strane

Izvori sadrže interpretacije medija, a ne zvanične izjave vlada. Kineski državni list Global Times predstavlja debi kao rekordno uvrštenje A-akcija koje jača poverenje u kineske sposobnosti u oblasti poluprovodnika i njenu dugoročnu inovativnu snagu.

Američki mediji čitaju iste brojke kao nadmetanje. Wall Street Journal predstavlja snažan debi kao podsticaj kineskim naporima da ovlada tržištem memorijskih čipova, a u drugom tekstu kao kinesko IPO koje uzdrmava akcije proizvođača čipova. New York Times smešta skok akcija u kontekst trke u veštačkoj inteligenciji i naglašava da je CXMT sada najvrednija kompanija na Šangajskoj berzi.

Politički kontekst je neosporan u svim ovim izveštajima: CXMT se širi dok Kina teži samodovoljnosti u naprednim tehnologijama i suočava se sa ograničenjima koja predvode Sjedinjene Države, a koja ograničavaju pristup naprednim mašinama za proizvodnju čipova i zabranjuju uvoz memorije velike propusnosti (HBM), vrste DRAM memorije koja se koristi u sistemima veštačke inteligencije.

Pogled spolja

Turski list Daily Sabah, prenoseći izveštaj Associated Pressa, daje najopreznije tumačenje. Napominje da, uprkos rekordnoj proceni vrednosti, CXMT i dalje zaostaje za južnokorejskim Samsung Electronicsom i SK Hynixom, kao i američkim Micron Technologyjem, i ističe prepreke koje slede, uključujući uska grla u lancu snabdevanja.

Isti izveštaj citira Kylea Chana iz Brookings Institutiona, koji CXMT naziva ključnim za kinesku ambiciju u oblasti veštačke inteligencije, s obzirom na američka izvozna ograničenja, i opisuje kompaniju kao najbolju kinesku šansu za razvoj sopstvenih naprednih HBM čipova. On kao otvoreno pitanje postavlja da li CXMT može doprineti ublažavanju globalnog nedostatka memorijskih čipova, izazvanog naglim porastom upotrebe veštačke inteligencije, koji je podigao cene pojedinih računara i pametnih telefona.

Šta je novo

Do vikenda je uvrštenje još uvek bilo u toku, sa određenom cenom ali bez početka trgovanja. Ponedeljak je to promenio: akcije su zaista počele da se trguju, a obim prvog dana rasta, 466% na zatvaranju, bio je veća vest nego sama ponuda.

Dve stvari proizašle su isključivo iz debija. Procenjena vrednost CXMT-a nadmašila je sve druge kompanije uvrštene na berzama u kontinentalnoj Kini, što pre otvaranja trgovanja nije bilo utvrđeno. A reakcija se proširila i van Šangaja: Wall Street Journal izveštava da je IPO uzdrmao akcije proizvođača čipova, što znači da je uvrštenje počelo da unosi konkurenciju u cene akcija i van Kine, ne samo unutar nje.

Šta bi moglo da usledi

Jedan pravac vodi kroz kapacitete. Prihod, bilo da je reč o 8,6 milijardi dolara ili blizu 9,8 milijardi dolara, namenjen je kompaniji čiji je kvartalni prihod već porastao za više od 700% na godišnjem nivou, tako da bi dodatna proizvodnja DRAM memorije mogla ublažiti deo globalnog nedostatka memorijskih čipova koji je podigao cene računara i pametnih telefona, ili bi mogla biti uglavnom apsorbovana kineskom tražnjom.

Drugi pravac vodi kroz tehnološki jaz. CXMT se opisuje kao najjači kineski kandidat za izgradnju domaćih HBM čipova, čiji je pristup trenutno onemogućen američkim ograničenjima. Da li će prevazići uska grla u lancu snabdevanja, na koja upozorava izveštaj Associated Pressa, odrediće da li procenjena vrednost odražava postojeću proizvodnju ili očekivanje sposobnosti koja tek treba da bude dokazana.

Treći pravac vodi kroz postojeće velike igrače i tržišta. CXMT je i dalje manji od Samsung Electronicsa, SK Hynixa i Micron Technologyja, a već je prva sesija pokrenula akcije proizvođača čipova na drugim mestima. Dalja nestabilnost tih akcija, kao i cene same CXMT akcije nakon premijum debija, pokazaće da li se početna procena vrednosti može održati.