Saudijska Arabija presreće dronove iz Iraka dok napadi Huta prepolovljuju saobraćaj u Crvenom moru

Šta se dogodilo

U ponedeljak, 27. jula, Ministarstvo odbrane Saudijske Arabije saopštilo je da je njegova protivvazdušna odbrana presrela i uništila nekoliko dronova usmerenih na naftna postrojenja u Istočnoj pokrajini kraljevine i u prestonici Rijadu. Vojni portparol general-major Turki al-Malki izjavio je da su dronovi došli sa iračke teritorije i pripisao ih milicijama podržanim od Irana. Nisu prijavljene žrtve ni šteta, a broj dronova nije objavljen.

Nekoliko sati kasnije, jemenski Huti su saopštili da su koristili dronove protiv "niza ciljeva i osetljivih tačaka za snabdevanje i transport sirove nafte iz istočne Saudijske Arabije do Janbua", luke na Crvenom moru koja je, prema Guardianu, otpremila preko 70 odsto saudijskog izvoza nafte otkako je Rijad u martu preusmerio pošiljke izvan Hormuškog moreuza. U subotu je grupa preuzela odgovornost za raketne i dronske napade na Aramko postrojenja u Džizanu i Janbuu, a u petak je oštetila saudijski brod NCC Masa.

Podaci o saobraćaju potiču od kompanije za praćenje Kpler i neznatno se razlikuju u zavisnosti od izvora. The National je izvestio o 15 teretnih brodova koji su u nedelju prošli kroz Bab el-Mandeb, što je pad od 56 odsto u odnosu na 34 broda 20. jula, dana kada je embargo proglašen. Reuters, koga prenose Daily Sabah i Jerusalem Post, nabrojao je 11 teretnih brodova, najniži nivo u poslednjih nekoliko meseci. Jordanske oružane snage saopštile su da su istog dana oborile dva drona, ne navodeći njihovo poreklo.

Strane

Ministarstvo spoljnih poslova Rijada izdalo je "najoštriju osudu" onoga što je nazvalo gnusnim dronskim napadima milicija podržanih od Irana koje deluju u Iraku, a al-Malki je izjavio da će kraljevina koristiti svoje neotuđivo pravo na samoodbranu, zadržavajući pravo da odgovori "u odgovarajuće vreme i na odgovarajućem mestu". Saudijska Arabija je takođe pozvala Bagdad da spreči da se njena teritorija koristi kao poligon za lansiranje napada.

Vojni portparol Huta, Jahja Sari, izjavio je da su dronski napadi bili odgovor na "kršenje jemenskog vazdušnog prostora od strane saudijskog neprijatelja", a grupa svoj pomorski embargo predstavlja kao odmazdu za saudijsku blokadu Jemena. Elektronskom poštom su brodarskim kompanijama uputili upozorenja da bi svaki brod za koji se posumnja da prevozi saudijsku naftu mogao biti napadnut.

Irački premijer Ali al-Zaidi naredio je istragu povodom saudijskih tvrdnji, a vojni portparol Sabah al-Numan izjavio je da Bagdad ispituje raspoložive dokaze i da neće dozvoliti da se njegova teritorija koristi protiv suseda. Iranska vojska saopštila je da je obustavila odmazdivačke operacije protiv američkih snaga nakon što je Vašington obustavio svoje napade, a portparol ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai demantovao je izveštaje da je Teheran tražio razgovore. Ambasador SAD pri UN Majk Volc izjavio je da predsednik Tramp diplomatiji daje "nešto prostora", dok je Bela kuća saopštila da vojne opcije ostaju na raspolaganju ako Iran nastavi napade na brodski saobraćaj ili regionalne saveznike.

Pogled spolja

Mediji iz Zaliva i Turske uglavnom su se fokusirali na podatke o saobraćaju, a ne na pripisivanje odgovornosti. The National je izvestio da Saudijska Arabija otkako je embargo uveden nije utovarila nijednu pošiljku nafte za izvoz kroz Bab el-Mandeb sa svoje zapadne obale, preusmeravajući pošiljke na rutu preko Sueckog kanala, i citirao kompaniju Hapag-Lloyd koja tvrdi da i Crveno more i Hormuz sada imaju samo ograničenu ulogu u njenoj mreži, pri čemu većina linija ide oko Rta dobre nade. Reuters je napomenuo da supertankeri sa odredištem u Kini i dalje plove: brodovi VLCC New Explorer i New Pearl, svaki noseći oko 2 miliona barela, napustili su Crveno more i krenuli ka Ningbou i Džoušanu.

Al Jazeera je prenela upozorenje Afra al-Zube, imenovane ministarke spoljnih poslova međunarodno priznate jemenske vlade, koja je u Rijadu izjavila da Huti "žele da kopiraju iranski model" i zatvore dva moreuza, i da je međunarodna samozadovoljnost ohrabrila njihovo delovanje. Ruski TASS je preneo podatak od 56 odsto ne pripisujući krivicu nijednoj strani. Guardian je opisao vlade Japana, Južne Koreje, Tajlanda i Filipina, koje i do 90 odsto svoje nafte uvoze sa Bliskog istoka, kao suočene sa drugom energetskom krizom u poslednjih šest meseci, uz izveštaje da se ratna premija za tankere udvostručila za nedelju dana.

Šta je novo

Do sada je sukob tekao duž jedne ose: embargo Huta proglašen 20. jula, napadi na dva saudijska tankera, navodni napadi na Aramko postrojenja u Džizanu i Janbuu i vazdušni napadi koalicije predvođene Saudijskom Arabijom na Hodeidu. Ponedeljak je dodao drugu osu, sa dronovima lansiranim iz Iraka usmerenim na ciljeve duboko unutar Saudijske Arabije, uključujući Rijad, i eksplicitnom saudijskom pretnjom odmazdom, uz formalni zahtev upućen Bagdadu.

Ekonomski efekat je takođe postao merljiv, a ne samo očekivan. Cene fizičkih pošiljki sirove nafte na Bliskom istoku, u Evropi i Africi prošle nedelje dostigle su najviši nivo u poslednja dva meseca, nakon što je nafta premašila 100 dolara. U međuvremenu, saobraćaj kroz Hormuz se tokom pauze između SAD i Irana blago oporavio, pri čemu je Kpler zabeležio 11 prolazaka u nedelju, u odnosu na manje od desetak prethodnih dana, i dalje daleko ispod preko 100 brodova dnevno pre nego što je rat počeo 28. februara.

Šta bi moglo da usledi

Jedan pravac razvoja događaja vodi ka saudijskoj odmazdi. Rijad je javno zadržao pravo da uzvrati na izvore napada, što bi značilo akciju protiv milicija na iračkom tlu ili proširenje kampanje u Jemenu izvan Hodeide, u trenutku kada iračka vlada tvrdi da još uvek istražuje ko je odgovoran.

Drugi pravac tiče se ekonomije brodskog saobraćaja. Ako tankeri nastave da izbegavaju Bab el-Mandeb, saudijska nafta namenjena Aziji nastaviće da se kreće kroz Suecki kanal ili oko Rta dobre nade, uz delimično istovarivanje u naftovod Sumed za najveće brodove, što više nego udvostručuje trajanje putovanja i, prema navodima Breitbarta, dodaje do 2 miliona dolara po pošiljci od dva miliona barela. Azijski uvoznici suočiće se sa trajnim pritiskom na budžete za subvencije i na inflaciju.

Treći zavisi od toga da li će pauza između SAD i Irana potrajati. Vašington je zadržao vojne opcije na stolu ukoliko se napadi na brodski saobraćaj nastave, dok Teheran demantuje da pregovara; trajno zatišje moglo bi obnoviti deo saobraćaja kroz Hormuz i rasteretiti Crveno more, dok bi obnovljeni sukob ostavio oba grla flaše ograničena istovremeno.