Nafta pada do 9 odsto nakon što su SAD i Iran obustavili napade

Šta se dogodilo

Cene sirove nafte naglo su pale u ponedeljak, 27. jula 2026, nakon što su Sjedinjene Države i Iran prestali da napadaju jedni druge. Prema podacima o trgovanju sa londonske berze ICE koje prenosi TASS, septembarski Brent fjučersi u 9:32 po GMT-u bili su niži za 9,18 odsto, na 87,90 dolara za barel, prvi put ispod 88 dolara od 21. jula, a nekoliko minuta kasnije iznosili su 88,09 dolara (minus 8,98 odsto). Avgustovski WTI fjučersi pali su za 7,26 odsto, na 82,83 dolara. Ranije tog istog dana TASS je beležio Brent na nivou od 89,58 dolara (minus 7,44 odsto) i 91,87 dolara (minus 5,07 odsto), dok je Daily Sabah izvestio da je Brent nakratko pao ispod 90 dolara, a WTI na 85,45 dolara.

Guardian navodi da je Brent u početku pao 9 odsto, na ispod 88 dolara, nakon što je prošle nedelje dostigao 100 dolara, kada su Huti, bliski Iranu, napali saudijske tankere za naftu u Crvenom moru. Pokušaj oporavka tokom dana zaustavljen je izjavama američkog predsednika da Vašington vodi "dobre razgovore" sa Iranom, što je Brent ponovo gurnulo naniže za oko 8 odsto.

Okidač je bio prekid borbi nakon 13 dana. Daily Sabah piše da su američke snage 13 noći zaredom pre petka napadale Iran i da su petak, subota i nedelja prošli bez bombardovanja; Iran je saopštio da je obustavio svoje "odmazdivačke" napade. Tržišta obveznica su pratila taj tok: prinos na desetogodišnje britanske obveznice pao je za 0,05 procentnih poena, na ispod 5 odsto, a prinos na dvogodišnje obveznice pao je za 0,06 poena, na 4,35 odsto. Handelsblatt prenosi da su i cene gasa pale zajedno sa naftom i u jednom izveštaju opisuje azijsku trgovinu akcijama kao podstaknutu padom cena nafte, a u drugom kao mešovitu.

Strane

Vašington predstavlja pauzu kao smišljen prostor za diplomatiju. Ambasador SAD pri Ujedinjenim nacijama izjavio je u nedelju da je predsednik odlučio da obustavi napade kako bi ostavio više vremena za pregovore, da snage ostaju "spremne i naoružane" i da su razgovori i dalje mogući. I predsednik i ambasador odbacili su nagoveštaje o problemu sa municijom, pri čemu je predsednik izjavio za Wall Street Journal da SAD imaju "daleko više municije nego iko drugi na svetu".

Teheran svoju obustavu predstavlja kao reakciju, a ne kao ustupak. Portparol iranske vojske izjavio je da je, s obzirom na to da je strategija bila odmazdivačka, obustavljena i odmazdivačka operacija. Iran tvrdi da je njegov nuklearni program civilne prirode.

Nasuprot tome, Guardian i Daily Sabah oba navode izveštaje prema kojima su američki vojni zvaničnici rekli predsedniku da je bombarderska kampanja dostigla granice svoje efikasnosti, pri čemu američki mediji ukazuju na pritisak na zalihe presretača Patriot i drugog defanzivnog naoružanja. Izrael nije deo pregovora o pauzi, ali predstavlja faktor: izraelski premijer trebalo je da u utorak poseti Belu kuću i očekuje se da će insistirati na oštrom kursu prema Teheranu, posebno u pogledu nuklearnog programa.

Pogled spolja

Ruska državna agencija TASS izveštavala je o ovom pomaku gotovo isključivo kao o tržišnim podacima, navodeći uzastopne kotacije Brenta i WTI-ja i tehničku činjenicu da se Brent vratio na nivo poslednji put viđen 21. jula, bez političkog konteksta. Turski Daily Sabah predstavio je zatišje uglavnom kao olakšanje za brodski saobraćaj u Zalivu i tržišta nafte, opisujući investitore kako "oprezno odahnjuju", uz napomenu o nepotvrđenim izveštajima iranskih medija od nedelje da je tanker za naftu oštećen morskom minom. Reuters je raspoloženje u svom tržišnom pregledu sažeo rečima da se tržišta usuđuju da se nadaju dok je rat stavljen na čekanje.

Šta je novo

Smer kretanja cena se preokrenuo. Prošle nedelje Brent je porastao za oko 10 odsto i dotakao 100 dolara nakon napada Huta na saudijske tankere, a širi kontekst teme beležio je fizičku štetu po tokove: prema podacima Kplera koje navodi The National, Saudijska Arabija nije utovarila nijednu pošiljku sirove nafte za izvoz kroz moreuz Bab el-Mandeb otkako su pobunjenici proglasili pomorsku blokadu, uz preusmeravanje azijskih pošiljki. Ponedeljak je uneo u cenu suprotan scenario, mogući diplomatski izlaz. Novo je i trajanje zatišja – tri uzastopne noći bez američkog bombardovanja nakon 13 noći zaredom – što Daily Sabah naziva prekidom najveće eskalacije od aprilskog prekida vatre u ratu koji traje skoro pet meseci. Prinosi na obveznice, koji su nedeljama rasli usled straha od inflacije podstaknute cenama energije, umesto toga su pali.

Šta bi moglo da usledi

Ako pauza potraje i razgovori se nastave, ratna premija u ceni mogla bi se dodatno smanjiti. Analitičari citirani u Guardianu upozoravaju da to samo po sebi možda neće biti dovoljno: Džon Evans iz PVM-a rekao je da bi cene značajno pale samo uz stvarni pad tražnje, "a ne uz upitne mini-prekide vatre", i napomenuo da obustava napada ne garantuje da će nafta ponovo poteći iz regiona.

Kolaps zatišja poništio bi ponedeljkov pomak. Ole Hvalbi iz SEB Research izjavio je da je tržište "ovde već bilo više puta od marta" i da je svaki skok izazvan curenjem informacija do sada iščezao. Analitičari Deutsche Bank povezali su prošlonedeljni skok cena sa strahovima od produženog inflatornog šoka i agresivnijeg zaoštravanja politike Federalnih rezervi, kanal koji bi se ponovo otvorio ako se napadi nastave.

Politika bi takođe mogla promeniti tok. Izraelska poseta Beloj kući bila je zakazana za utorak, a Guardian napominje da više cene nafte nose domaće troškove za američku administraciju uoči novembarskih parlamentarnih izbora, pri čemu povećanje kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije ide protiv njene iskazane sklonosti ka nižim stopama.