Rekordni požari u Španiji i Francuskoj raselili oko 375.000 ljudi dok se približava četvrti toplotni talas

Šta se dogodilo

U Španiji je najveći požar od kada se vode evidencije zahvatio 77.000 hektara i naterao oko 100.000 ljudi da se evakuišu ili sklone u zatvorenom prostoru, prenosi El País, pri čemu je samo u pokrajini Avila izgorelo 50.000 hektara, a front se kreće kroz Avilu i Toledo prema regionu Madrida. Rzeczpospolita, pozivajući se na špansku civilnu zaštitu od 27. jula, navodi veći broj – najmanje 175.000 evakuisanih ili zatvorenih u kućama ljudi u 65 opština i preko 80.000 izgorelih hektara u pokrajinama Avila i Toledo. U regionu Valensije, požar kod mesta Val d'Uišo zahvatio je gotovo 4.500 hektara, povredio najmanje 19 ljudi usled udisanja dima 26. jula i naterao preko 16.000 ljudi da napuste domove, od kojih je većina smeštena u školama, društvenim centrima i crkvenim objektima.

U Francuskoj je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez procenio da je od početka 2026. godine izgorelo 115.000 hektara, dvostruko više od površine Varšave, i tu ukupnu cifru nazvao izuzetnom u poređenju sa prethodnim godinama. Požar u Žirondi, koji gori od srede, zahvatio je 42.000 hektara. Guardian, pozivajući se na gradonačelnicu Bordoa, navodi da se front nalazi 25 do 30 kilometara od grada; FAZ prenosi da se približio na 15 kilometara. Oko 220.000 ljudi u Žirondi obuhvaćeno je naredbama o evakuaciji, a skoro 260.000 širom Francuske, uključujući 36.000 u Landu. Osamdeset četiri vatrogasca su povređena, desetoro od njih evakuisano. U Žirondi je angažovano oko 2.500 vatrogasaca, uključujući švajcarski tim, 1.500 pripadnika vojske, oko 1.200 policajaca, 450 dobrovoljaca civilne zaštite i 18 aviona za gašenje požara iz vazduha; Nemačka je u ponedeljak poslala dva transportna helikoptera i avion A400M za početnih pet dana. Tužilaštvo u Bordou saopštilo je da su pritvorena trojica muškaraca, dvojica zbog upotrebe vatrometa, a jedan zbog namernog paljenja žbunja. New York Times prenosi da je uništeno preko 200 kuća.

Portugalija je pogođena od ponedeljka, uz preko hiljadu pripadnika spasilačkih službi i oko dvadeset vazduhoplova angažovanih protiv požara u blizini Brage i Bragance na severu i Santarema u centralnom delu zemlje, pri temperaturama oko 39 stepeni i maksimalnom ili veoma visokom rizikom od požara na gotovo celoj teritoriji zemlje.

Strane

Španski premijer Pedro Sančez izjavio je u nedelju da Španija i Iberijsko poluostrvo trpe posledice klimatske krize i govorio je o "teškim satima". U Francuskoj je predsednik Emanuel Makron, obraćajući se komandnom centru u Bordou, rekao da je manji od dva požara tamo stavljen pod kontrolu i da "ćemo pobediti u ovoj borbi da zaštitimo stanovništvo", a u ponedeljak je predsedavao kriznim sastankom, uz razgovore ministarstva sa predstavnicima turizma, telekomunikacija, energetike i osiguranja. Prefektinja regiona Nova Akvitanija, Sofi Broka, opisala je nepredvidivost požara kao pojavu kakva u Francuskoj nikada ranije nije viđena i pozvala je turiste da ne dolaze ili da odu.

To uputstvo je lokalno sporno: predsednik privredne komore Žironde, Patrik Segen, izjavio je za BFMTV da je sezona završena i nazvao to teškim udarcem za departman u kojem dominira turizam. Sebastijan Buvije iz sindikata CFDT rekao je da vatrogasci nemaju adekvatnu opremu protiv toksičnih isparenja iz požara. Ministarka ekologije Monik Barbu insistirala je da je poštovanje ograničenja u potrošnji vode obaveza, a ne izbor, nakon što je poljoprivredni sindikat Coordination Rurale prošle nedelje pozvao poljoprivrednike da ignorišu zabrane navodnjavanja.

Pogled spolja

Mediji izvan pogođenih zemalja uglavnom se slažu u pogledu razmera, a ne u pogledu krivice. Poljska Rzeczpospolita prednjači u prenošenju zvaničnih francuskih podataka i prevodi ih u poređenja površina, a daje i najdetaljniji prikaz brojki španske civilne zaštite. Kosovska Koha ističe ukupan broj od 375.000 evakuisanih i Sančezovo tumačenje klimatske krize. New York Times naglašava da je ovo četvrti toplotni talas koji pogađa Evropu od maja i ukazuje na poseban rizik oko Bordoa, gde mnoga postrojenja rade sa opasnim materijalima i naprednim tehnologijama. Nemački FAZ u komentaru tvrdi da je klimatska promena samo jedan od faktora, uz napuštena polja i zapušteno rastinje, neupravljane šume, monokulture, slab nadzor nad požarima i nedovoljno opremljene vatrogasne službe, i opisuje Evropu kao da je ušla u eru suše i požara.

Šta je novo

Ranije te nedelje, ukupan broj evakuisanih u Francuskoj i Španiji iznosio je preko 300.000, uz 42.000 hektara izgorelih u Žirondi; taj podatak za departman ostao je nepromenjen, dok je ukupan broj raseljenih porastao na oko 375.000. Smer kretanja sada se razlikuje od zemlje do zemlje: požari zapadno od Madrida postepeno se stavljaju pod kontrolu, dok je požar u Žirondi tokom noći ostao uglavnom stabilan, ali i dalje nekontrolisan i peta noć zaredom. Portugalija je novo pogođena zemlja, pošto je poslednjih nedelja bila uglavnom pošteđena. Meteorološke službe očekuju novi toplotni talas od utorka, sa temperaturama do 40 stepeni na pojedinim mestima. Le Monde prenosi procenu ministarstva ekologije da će ovogodišnja suša koštati više od 5,6 milijardi evra procenjenih za 2022. godinu, koja je uključivala 3,5 milijarde za pukotine u kućama izazvane sleganjem tla, 1,1 milijardu izgubljene poljoprivredne proizvodnje i pad hidroenergije od 20 odsto, uz troškove požara koji će se dodati na to. Francuska trenutno ima 99 departmana pod praćenjem stanja vode, od kojih je 62 klasifikovano kao u krizi.

Šta bi moglo da usledi

Ako najavljena vrućina i vetar stignu kako se očekuje, požar u Žirondi mogao bi nastaviti svoje nepredvidivo napredovanje ka metropolitanskom području Bordoa, što bi proširilo naredbe o evakuaciji i u obzir uvelo i industrijska postrojenja u okolini, iako je gradonačelnik izjavio da se evakuacija samog grada trenutno ne razmatra.

Alternativno, stabilizacija zabeležena od ponedeljka uveče mogla bi se održati kako protivpožarne pruge prosečene kroz šumu počnu da deluju i kako stignu strana pojačanja, što bi omogućilo postepen povratak stanovnika i prelazak sa gašenja požara na procenu štete, odštetne zahteve i spor o tome da li se turistička sezona može spasiti.

Treća linija razvoja ide dalje od same sezone požara: uz već 62 francuska departmana u vodenoj krizi i očekivan račun za sušu veći nego 2022. godine, spor oko ograničenja navodnjavanja i upravljanja zemljištem i šumama mogao bi se pretvoriti u dugotrajniji politički sukob i u Francuskoj i u Španiji.